Pažnja je najbudnija kada osvestimo tišinu

Prethodne dve nedelje bile su sigurno turbulentne za mnoge porodice. Koliko god da smo se trudili da budemo razumni, strpljivi i tolerantni bilo je pucanja, svađa, loše organizacije dnevne rutine – što je normalno s obzirom da nismo navikli da ovoliko vremena provodimo zajedno, u izolaciji. Ipak, možda su neki od nas uspeli malo bolje da se upoznaju, a možda smo otkrili neke strane svoje ličnosti koje nismo poznavali do sada. Možda smo po prvi put sagledali neke osobine svoje dece koje nam se mnogo i ne dopadaju, prepoznali sebe u njima pa se još više zgrozili.

I baš kada strpljenje dođe do krajnje granice i pomislimo da se sve raspada, sve se na trenutak zaustavi i možemo da je čujemo – tišinu. Možda je to trenutak u 17h kada zaista svuda zavlada muk ili je to trenutak kada svi nešto traže ili viču oko nas, svejedno. Kada u nama sazri trenutak da je čujemo, doćiće. U tišini sve staje, čula se otvaraju, opažamo svoje disanje i tlo pod nogama, osećamo svoje telo i posmatramo svoje misli i osećanja. Trenutak najveće budnosti i povezanosti, reset sistema. Kada smo u tišini informacije koje su nam potrebne dolaze do nas, ako se otvorimo da ih čujemo.

I onda ne možemo, a da ne čujemo i odgovor na čuveno pitanje: Zašto nam se ovo događa? Jer smo previše dugo van tišine, jer je svet previše ubrzan, jer smo izgubili kontakt sa sobom, sa decom, sa životom. I priroda se pobrinula da napravi ravnotežu, ako treba i na silu. Nije dovoljno nedelju, dve. To je tek da se naviknemo na promenu. Sada nastupa vreme kada zaista treba da uđemo u tišinu, u sebe, u spoznaju ko smo i kuda idemo. Da budemo svesni zašto nam se ovo događa i šta treba da naučimo iz ovoga. Da objasnimo deci da je ovo vreme kada treba da vežbaju strpljenje i disciplinu – vrednosti koje su ostale na margini vaspitanja jer u glavnom nije bilo vremena da se izvežbaju do kraja. Sada je vreme, da se zajedno izborimo jedni sa drugima i zavolimo još više.

Sada imamo vremena da se svesno zagledamo u to što tražimo jedni od drugih, shvatimo odakle te potrebe dolaze, odgovorimo adekvatno. Iako ćemo u glavnom imati kao i obično poriv da ispravljamo stvari koje nam se ne dopadaju, možda je ovo pravi trenutak da vežbamo da budemo mindful – da budemo otvoreni za prihvatanje situacija i ljudi onakvih kakvi jesu. Kako ćemo to najbrže postići – slušajući tišinu, ostajući sa njom uprkos svemu, ne bežeći, ne posustajući pred nervozom, strahom, neizvesnostima. Napravite mali ritual, novo pravilo u kući na početku, u sredini i na kraju dana – 10 minuta tišine. Počnite malim koracima i pratite kako se ova mala vežba odražava na tok vašeg dana, na ponašanje, na odnose.

Vežbajte da primetite, poštujete i negujete tišinu kao uvod u naviku svesne pažnje i razvoja mnogih drugih važnih životnih veština poput samoregulacije, samospoznaje, razumevanja, prihvatanja, harmonije sa sobom i okolinom. Verujte, dobićete puno toga zauzvrat.