Gde ti je fokus? Ne mogu da ga nađem i ne znam kako se traži….

Sposobnost opšte koncentracije a zatim i fokusa nam je u vreme vladavine najekstremnjih ometača pažnje čini se potrebnija nego ikad. Psiholozi kažu da se koncentracija vežba od najranijeg uzrasta kako bi lakše prešla u naviku i učvrstila se u našem ponašanju. Svakodnevni okvir rutine, osećaj uzemljenja, aktivnosti i igre koje podstiču razvoj koncentracije su neke od stvari koje možemo da upotrebimo kako bismo radili na vežbanju fokusa sa detetom. Ali ono što će deca najpre da preslikaju kao model jeste naš način ophođenja prema ometačima koncentracije. Hajde da razmotrimo šta to konkretno znači.

Bez obzira da li smo tipovi koji dobro i lako organizuju svoj dan i obaveze ili nam to pada malo teže, kako se ponašamo kada ispred sebe imamo određeni cilj, tj. zadatak koji treba da obavimo? Da li smo odredili vremenski okvir u kome nešto treba da se odradi, da li je zadatak na vrhu trenutne liste naših prioriteta, da li smo osvestili u kojoj meri je neophodno obaviti to sada i ovako, da li osećamo već u ovom trenutku zaovoljstvo zbog obavljenog zadatka? Vremenski okvir, značaj ili zadovoljstvo, volja i rezultat su presudni faktori u formiranju svesnosti prilikom obavljanja određenog zadatka. Zašto je to tako?

Kada krenemo sa obavljanjem bilo kog zadatka susrešćemo se sa brojnim, tz. ometačima u vidu telefonskih poziva, razgovora, notifikacija sa društvenih mreža, komentara, potreba da obavimo još nešto na brzaka, samo da završimo i ono što čeka od juče, možda još da pojedemo neki zalogaj… Sve ove stvari nam u trenutku mogu delovati kao sitnice, međutim ako se prepustimo da nas vodi inercija najverovatnije je da ćemo odlutati sa svog osnovnog zadatka ili nečega što nam je bilo važno, verovatno da ga nećemo obaviti do kraja ili u potpunosti kao što smo planirali a možda ćemo čak upasti u problem. I kao što možemo pretpostaviti nema mnogo svrhe da očekujemo od dece da budu dosledna u fokusiranom obavljanju svojih zadataka – jer to nisu imali prilike da nauče kao proces ili kao svakodnevnu rutinu u ponašanju koje se ponavlja. Dakle, ili menjamo svoje ponašanje ili budemo malo popustljiviji prema deci u zavisnosti od toga šta želimo da postignemo.

VEŽBANJE FOKUSA ne mora biti teško. Odaberite jednostavno bilo koju svakodnevnu aktivnost (pranje sudova, peglanje, lakiranje noktiju, zamena točka, spremanje sobe, tuširanje….) i skoncentrišite se u potpunosti na tu aktivnost. Osetite svim svojim čulima to što radite, osetite mirise, dodir, posmatrajte detaljno to što radite. Primetite ostale misli kako prolaze i nestaju iz Vaše glave dok obavljate ovaj jedan posao. Ne dajte da Vas ometaju glasovi, pozivi, upadi. Odradite tu jednu stvar koliko god ona beznačajno delovala od početka do kraja, savršeno. I na kraju primetite zadovoljstvo obavljenim poslom i time što ste izbegli ometače. Svakoga dana dodajte po još jednu aktivnost koju ćete obaviti na ovaj mindful način i ubrzo ćete osetiti sasvim drugačiji kvalitet Vaše rutine.

A onda odaberite neku zajedničku aktivnost sa decom koju ćete obaviti na ovaj način. Svakako je preporučljivo da to u početku bude nešto što je njima interesantno, možda neka kreativna ili fizička aktivnost a zatim polako pređite i na neke malo manje zanimljive aktivnosti koje takođe čine sastav života. Ovde bih naročito preporučila bojenje fraktala ili mandala za decu i to pre svega u plavim nijansama, jer ona naročito podstiče koncentraciju i mir. Neka mala dodatna motivacija na kraju obavljenog zadatka u vidu slatkiša ili naročitog isticanja obavljenog zadatka u krugu porodice ne može bit na odmet.

Ne treba da zaboravimo da se često spoljašnji red, tj. nered odražava na naše unutrašnje pa i energetsko stanje. U ovim danima karantina treba iskoristiti priliku da operemo prozore i na taj način izoštrimo opšti pogled J na svoj život i zadatke, bacimo nepotrebne stvari kako bi lakše disali i „bolje videli“ oko sebe, premestili neke stvari koje dugo stoje na istom mestu i tako dozvolili sebi da sagledamo život iz druge perspektive a možda čak i da usvojimo neke druge navike. Nakon što obavimo ove aktivnosti bićemo spremniji da zajednički vežbamo koncentraciju i fokus.